Naučila sam kuhati tek prije par godina. Moja mama nikad me
nije učila kuhati, uglavnom zato što nije mogla gledati kako posrćem po kuhinji
sva užasno nespretna. Mislim da ona nije
baš dobra što se edukacije tiče. Također, nikad nisam htjela da me baka uči
kuhati jer je ona još gora. Edukacija, nula bodova. Samo, daj meni, ja ću! Ti
ne znaš! Pazi! Prolit ćeš! Mislim da imam traume iz djetivnjstva zbog takvih
stvari. No, uglavnom, i tako sam se kao apsolventica konačno odselila od kuće.
Počela sam živjeti u drugom gradu. Gdje se hrana nalazi na svakom koraku. Možeš
šetati i jesti dok se ne raspukneš. Nije uvijek dobro, nije uvijek ni jeftino,
ali ima je na svakom koraku. To kod mene nije bilo, vjerojatno zato što je grad
puno manji. No nekako se i to promijenilo, posebno ljeti. Sad se otvorilo
toliko pizza cutova u gradu da se ljudi sprdaju s njima. Ali ja velim, bolje je
da ih ima nego da ih nema. Biti gladan je nešto najgore što te može zadesiti.
Naravno, ne možeš se samo hraniti vani, moraš nešto i
skuhati tu i tamo. Jer jesti vani baš i nije jeftino. Može biti jeftino ugraditi
solarne
panele. Ili postaviti PVC
prozore. Ili kupiti nekretninu
u Opatiji. Čak može biti jeftino i postaviti zlatna sekcijska vrata u neki apartman u Hrvatskoj ako imaš
dobrog majstora. Ali ako se hraniš vani to nikako ne može biti jeftino. To sam
vrlo brzo otkrila.
Počela sam sa jednostavnim stvarima. Jaje, čaj, juha uz vrećice,
tjestenina iz vrećice. Zatim par recepata Jamieja Olivera, jer su se njegove
kuharice motale po kući. Toliko mi je ona sad super, da sam skuhala svašta što
one preporučuje, a i gledam sve njegove emisije i kupujem nove kuharice kako
izlaze u prijevodu. Odlični su mi njegovi brzi kolači. Postala sam prava tvornica
kolača, posebno zimi. Neki moji
prijatelji nisu oduševljeni tim receptima, doduše. Cure vole njegove kolače s
voćem, hrpom čokolade, kekse u kojima maslaca ima više nego brašna. Sline im
cure i uvijek me hvale i traže recepte. Ali dečki…to su jednostavno grozni
mamini sinovi. Daj neki kremasti. Zašto ne može neki kremasti kolač. Kad ćeš
raditi kremšnite? Mani se tih engleskih gluposti, daj ti meni kremu ko što moja
mama radi. Ja im onda pristojno kažem da mi se ne da raditi krema i da daju
kolaču šansu. Oni onda opet krenu u kuknjavu oko kremastih kolača. Onda im
kažem, malo manje pristojno, da ili jedu ili šute. Uvijek jedu, ali baš nikad,
ikad ne šute. Razmišljam o tome da im više nikad ne radim nikakav kolač.
Ozbiljno, toliko me nerviraju da je to
nenormalno. Ono, fuj. Nosi se ti, tvoj mama i kremasti kolač. Odi u
slastičarnu. Operi suđe poslije, pa prigovaraj!! Okej, možda sam malo sad
otplovila. Ispričavam se. Vratimo se na temu. Kuhanje…..
Najviše ljudi me traži recept za pohani kruh. Mmmmm. Pohani
kruh. Čudo. Radim to kad mi dođu iznenadni gosti, ili kad mi se netko najavi a
baš ga želi m zadiviti. Čak ga radim na
hrpe i hrpe u veljači, kada idu maškare, i dajem im umjesto bombona. Bomboni su
grozne šećerne stvari, a pohani kruh dar je od srca.
Za ovaj recpet potrebno je imati…kuhinju. Bilo kakvu, glavno da radi. Kruh s ene može pohati nad
svijećom. Možda bi se mogao pohatii u mikrovalnoj ili na radijatoru, ali ne bih
pokušavala.
Tava. Dosta bitno
za veliki broj jela.
Kruh. Kakav kruh
treba uzeti kako bi ovo jelo ispalo baš savršeno, pitate se? Bez straha. Kruhova
ima stvarno puno. Crnih, bijelih, kukuruznih, miješanih, sa sjemenkama. Da
uzmem sav kruh koji se napravi u pekari kraj moje zgrade u jednom tjednu i da
se on poslaže jedan uz drugi…dobila bih Pelješki most.
Jaja. Ponekad se
pitam kako su ljudi skužili da su jaja jestiva.
Kad ih vidiš odakle dolaze…baš ti i nije svejedno. Pitam se na koji
način je taj prvi koji je pojeo jaje to jaje pripremio. Kad smo kod jaja, ja
nikako ne mogu napraviti poširana jaja. Tko god je to izmislio, grozan je
sadist. No, pitam se da li je neki krapinjonac zagrizao u nekakvo jaje i zakašljao
se zbog komadića ljuske, pa zaključio da mora biti boljih namirnica. Kad smo
kod odluke, tko je odlučio da se artičoke jedu? Ozbiljno, to stvarno nije bilo u
redu.
Maslac. Neki ljudi ne vole maslac. Nisu mi jasni. Mogu se
udaviti u maslacu. Što više maslaca,to bolje. Ali ne nužno na kruhu,recimo, već
u drugim oblicima. Volim maslac u kolačima, u umacima, u tijestu….Tek odnedavno
cijenim sendviče u kojima se nalazi maslac. Bilo kako bilo, ako nemate maslaca,
može i margarin. Nisam luda za njim, ali može. Ulje je isto dobro. Možda jedan
dan probam ovaj recept s maslacem kod kikirikija, ali za sad samo maštam o
tome.
Mlijeko. Volim
mlijeko, posebno ono s puno masnoće. Nemasno mlijeko je otprilike ukusno kao
neka cola bez šećera. Znači totalno
neukusno. Ne znam tko je to smislio te stvari, ali da ikad saznam odgovor
na to pitanje, kaznila bih ga. Kad sam kod mlijeka, sad sam dobila jednu zgodnu
ideju. Možda bih trebala jednom isprobati ovaj recept sa čokoladnim mlijekom.
Hmmmm.
Lignja. Dobro,
lignja se zapravo ne spominje u ovom receptu, ali pala mi je na um zato što
razmišljam o lignjama s pomfritom koje ću jesti sutra. Osim toga, razmišljam o
evoluciji lignje. Moraš se zapitati kako su evoluirale u životinje koje izbacuju
tintu…. Uglavnom se to tinta objašnjava kao
stvar koja je lignji potrebna da bježi od grabežljivaca. Ja mislim da lignja
možda samo izvodi mađioničarski trik. Kao MG Taylor. On je stvarno dobar.
Koliko god puta gledala njegove trikove, apsolutno mi nije jasno kako ih
izvodi. Car.
Dodaci. Ponekad
stavim razne dodatke u pohani kruh. Na primjer, malo kakaa. Ili esencije
vanilije. Možete staviti i sol i papar po želji.
I sada dolazi najvažniji dio.
Sve sastojke dajte dečku, mami, baki, ili domaćici. Malo
sjednite i pričekajte. Pogledajte tv ili
prolistajte novine. Gotovi su za tren i mirišu božanski. Uživajte!
